Heaven & Hell

nedjelja, 16.03.2008.

no pak sada... ma mi nan se čudimo, jel

Judi naši dragi... eto nas opet xD ni nas bilo fanj vremena, točnije 215 dan. A sad nan je počel falet naš brlog, pa smo ga odlučile malo obnovit.. Da krenemo pisat kade smo stale, bimo vaje roman napisale, pa ćemo vas tega poštedit... i navest samo najbitneje stvari... ke su nove.. ili stare. Niš se jako ni promenilo, mi nismo postale ozbiljneje i odgovorneje (no, morda malo smo, neka više, neka manje... ipak to pride z leti), al' bez drastičnijih promjena. Još vavek odbrojavamo dani do Pusta, uživamo va jegeru i lovranskemi, tancamo i potresujkamo kad se da i kad se ne da (da se i na sirtaki va El Riju - hm.. kako fensi) Vale finjuje srednju, pa je na sto čudi ča, kako i kuda daje.. Teich je taj del pasala i sad studira (tako bar zgleda) va slovenskoj metropole (ne'š ti metropole ka je manja od Viškova... rofl) korizma je finila, finilo je i odricanje od alkohola... ja, ja, uspjele smo se odreć alkohola na 40 dan... (iako je vale 1 dan prekršila... nužno zlo) Iiiiiiiii sad željno iščekujemo iduću feštu - Uskrs va Klane (Lady Luna sope) wiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.. opet ćemo se nakramat, jel xD no pak sada, ko čudo za nas... Joj, sad za daje nan rabi uvod... no pak sada, mi mu se čudimo, jel... minus xD dakle.. ova subota... Draženov rojendan. Napisale bimo i ki po redu, al' nas je strah da bi se on razjadil, aš bi judi misleli da stari.. Se je krenulo kako treba. Nas 4 ženske smo odlučile poć pješke do Pehina.. aš da to ni fanj dugo, pol ure maximalno, a ionako se ne vidimo i ne povedamo fanj, pa će nan dobro doć šetnja. hm da. Se je bilo relativno dobro, dok negde na Marinićeh nismo skužile da mi zapravo ne znamo prit do Dražena. tj. da ne znamo ka mu je točno kuća, niti kako prit do tamo xD (iako smo, vale i teich, bile tamo i lane, al' davno je to bilo, i ki bi se spametil kako smo do tamo došle, jel) pa je krenulo gubljenje po Pehinu (ni nan prvi put zgubit se tamo..). 4 ženske i put oko Pehina za 80 dana. Skrenemo va jenu ulicu, se škuro... Teich: a si sigurna da tu treba poć? Vale: paaa.. ne, al'...moremo provat, homo još zgorun… (kamo gore?? kamo uopće remo?? to ni bitno...) Valy2 i Maja neč mrmljaju odozada i samo nas prate, ni jin baš bilo sejeno... dojdemo na raskrižje... Vale: kamo ćemo? Remo levo? Teich: lane smo šli desno... (ispalo je da nismo šle ni levo ni desno, nego da smo već u startu profulale ulicu… No pak sada. Koliko je uopće teh ulic na Pehinu?? Više leh va Slovenije, u svakom slučaju) Na kraje, nakon pol ure gubljenja i kruženja oko Androvega brega (vrah ga zel), skužile mi kamo treba skrenut… e, sad… Vale: mene se ova ograda čini poznata... morda ovuda rabi poć...? (i krenemo mi i dojdemo do zida... ups... morda ipak ne ta ograda) Vale: a vidi, al' ova mi je stvarno poznata... ovuda smo stvarno pasali... (mhm…) Valy2: vidi, tu je neki golf črjeni parkiran... da ni to od dražena? Ček.. ček, malo.. i tamo je isto neki črjeni golf.. pa dobro, ča na oven Pehine si voze črjeni golfi??? Uglavnon…. već smo mislele načet Nutellu ku nosimo Dražu za poklon, jer nas je glad ćapal, a izlaza iz slijepih ulica Pehina nismo videle... kad ono.. Vale skuži još jenu ogradu… al ovaj put, pravu! i krenemo mi praven puton.. dojdemo do kuće.. vidimo Timmyja (Draženov pas, ki se je zajeno, al ZAJENO sprijateljil s Valy2.. niš čudno, da nju pasi vole) i odahnemo... Nutella je ostala čitava! No, mi smo bile fanj lačne, jel.. Ipak smo prišle uru vremena kašneje od dogovorenega, pa smo zajeno krenule jist.. ča sad… Kad su oni muški gledali utakmicu i uopće nisu abadali hrpu kolači i pršuta na stole. večer je tako i nekako protekla...va hrane, pijače (al ne fanj) harmonike, ku je Dražen sopal, ugodnim razgovorima, Timmyju, kemu je bilo najlepše pul nas ženskeh (Maja: na, Timmy.. vrni se, hod semo.. ma mi smo ženske, semo hod), i filmu ki je valjda trajal 3 ure... traje i traje i traje.. nikad kraja, lol. Kad je i film finil, duboko u noći, smo i mi odlučili vrnut se svojim kućama… Ipak, bila je ovo napeta večer.. obilje hrane, glazbe i dobrog društva, te slijepe ulice na Pehinu, umorile su male izviđače i poslale ih drito va posteju, jel xD i za kraj... da ne duljimo preveć... spomenut ćemo samo kako je pust pasal veselo & pijano kot i vavek... to je se od nas za ovaj put… boh i se p.s. ki z decun spi… zbudi se pocuran…

Ako nam želiš š'a poručit... [30] - Štedi boju... - #

utorak, 14.08.2007.

Nakon dugega vremena ča nismo niš pisale, odlučile smo se ipak prijet malo kompa... ali ne da nastavimo kade smo stale, nego samo da vas seh pozdravimo... Ni to niš strašno, samo nimamo voje već pisat posti... Morda jedanput opet reanimiramo blog... ki će to znat... A do onda... Judi, sen veli bušić... Pozdrav... Uživajte!! Pa-pa!

Ako nam želiš š'a poručit... [5] - Štedi boju... - #